Kada volan u vašem automobilu podrhtava, a celo vozilo se trese pri malo većoj brzini, to uglavnom znači da točkovi nisu izbalansirani i da što pre treba da posetite majstora.
Balansiranjem guma uravnotežuju se mase točkova na različitim stranama iste osovine dodavanjem tegova na felnu. Guma se uravnotežuje olovom, pločicama ili bušenjem. S obzirom na to da postoji više vrsta felni, pri balansiranju koristi se više vrsta olova. Ono koje ne odgovara datoj felni, otpada sa nje.
Svaki put kada se gume prvi put montiraju na točak, ali i kada se nakon popravke ponovo montiraju, moraju se balansirati.
Preporučuje se balansiranje sva četiri točka, jer se efekat drmanja vozila može javiti i ukoliko su prednji točkovi balansirani, a zadnji nisu.
Postoji statičko i dinamičko balansiranje. Za prvo majstori kažu da je bolja varijanta jer se točkovi postavljaju u bilo koje tačke i ne vodi se računa o položaju. Dinamičko balansiranje, kažu, ima jednu manu; ako se točak skida mora da se vrati na iste tačke gde je bio.
Ako je guma ili felna iskrivljena, kod obe vrste balansiranja javiće se podrhtavanje vozila pri određenim brzinama (između 80 ili 90 km/h odnosno 100-110 km/h), ali pre ili posle tih brzina nestaje.
Prednost balansiranja, osim udobne i bezbedne vožnje bez podrhtavanja vozila, u tome je što se gume troše sporije i ravnomernije, ne stradaju ležajevi, čuvaju se amortizeri i ostali delovi koji čine sistem oslanjanja vozila.
Svaki put kada se gume montiraju na točak i kad se ponovo stavljaju nakon popravke moraju se balansirati.
Ipak, imajte na umu da redovnom kontrolom guma možete sprečiti eventualne neprijatnosti na putu.
Naučite da tumačite oznake na gumama
